Autoimune bolesti

07/03/2022

autoimune bolesti

Šta su autoimune bolesti?

Autoimune bolesti su stanja u kojem vaš imuni sistem greškom napada vaše telo.

Imuni sistem obično štiti od klica poput bakterija i virusa. Kada oseti ove strane osvajače, šalje vojsku boračkih ćelija da ih napadne. U normalnom organizmu, imuni sistem može razlikovati strane ćelije od vaših sopstvenih ćelija.

Kod autoimune bolesti, imuni sistem greškom smatra deo vašeg tela, poput vaših zglobova ili kože, kao stranog. Oslobađa proteine koji se nazivaju autoantitela koja napadaju zdrave ćelije.

Zašto imuni sistem napada organizam?

Lekari ne znaju tačno šta uzrokuje poremećaj imunološkog sistema. Ipak, neki ljudi imaju veću verovatnoću da dobiju autoimunu bolest od drugih. Istraživanja pokazuju da žene dobijaju autoimune bolesti u 2 puta češće u poređenju sa muškarcima.

Često bolest počinje tokom rađanja žene (od 15 do 44 godine). Neke autoimune bolesti češće se dešavaju kod afroamerikanaca nego kod belanaca na primer.Određene autoimune bolesti, poput multiple skleroze i lupusa, javljaju se u porodicama. Neće svaki član porodice nužno imati istu bolest, ali oni nasleđuju podložnost autoimunom stanju.

Po nekim naučnicima čak i izlaganje određenim bakterijama može dovesti do razvoja autoimunih bolesti. Neki ipak veruju da su u pitanju moderne vakcine zbog kojih se organizam ne bori sam sa virusima kao nekad, ali ovo su većinom nagađanja.

„Zapadna dijeta“ je još jedan sumnjiv faktor rizika za razvoj autoimune bolesti. Smatra se da je konzumiranje hrane sa visokim sadržajem masti, šećera i visoko prerađene hrane povezano sa upalom, što može izazvati imuni odgovor. Međutim, ovo nije dokazano.

Autoimune bolesti spisak

Ovo su najčešće autoimune bolesti, ali zapravo ih postoji preko 80.

Dijabetes tip 1

Pankreas proizvodi hormon insulin, koji pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi. Kod dijabetes melitusa tipa 1, imuni sistem napada i uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin.

Visoki rezultati šećera u krvi mogu dovesti do oštećenja krvnih sudova, kao i organa kao što su srce, bubrezi, oči i nervi.

Reumatoidni artritis

Imuni sistem proizvodi antitela koja se vezuju za obloge zglobova. Ćelije imunog sistema tada napadaju zglobove, izazivajući upalu, otok i bol.

Ako se ne leči, reumatoidni artritis prouzrokuje postepeno i trajno oštećenje zglobova. Tretmani za reumatoidni artritis mogu uključivati različite oralne ili injekcijske lekove koji smanjuju prekomernu aktivnost imunog sistema.

Multipla skleroza

Kod ove autoimune bolesti, imuni sistem napada nervne ćelije.Ovo vremenom najčešće dovodi do sporog prenosa poruka između nerava u mozgu do tela.

Najčepće se javljaju simptomi poput bola, slabosti, loše koordinacije, grčevi mišića. Ova bolest se pojavljuje u nekoliko oblika, od kojih oko polovina dovodi do nemogućnosti kretanja u prvih 15 godina nakon što bolest krene.

Sistemski eritemski lupus

U početku se smatralo da je u pitanju bolest koja napada samo kožu zbog jakih osipa. Ljudi sa lupusom razvijaju autoimuna antitela koja se mogu vezati za tkiva u celom telu.

Lupusom su obično pogođeni zglobovi, pluća, krvna zrnca, nervi i bubrezi.

Psorijaza

Kod psorijaze, krvne ćelije imunog sistema zvane T-ćelije se skupljaju u koži. Psorijaza uzrokuje prebrzo razmnožavanje ćelija kože. Dodatne ćelije se nakupljaju i formiraju upaljene crvene mrlje, obično sa srebrno-belim ljuskama plaka na koži. Do 30 procenata ljudi sa psorijazom takođe razvija otok, ukočenost i bol u zglobovima. Ovaj oblik bolesti naziva se psorijatični artritis.

Inflamatorna bolest creva

Imuni sistem napada sluznicu creva, izazivajući epizode dijareje, rektalno krvarenje, hitno pražnjenje creva, bol u stomaku, groznicu i gubitak težine.

IBS je termin koji se koristi za opisivanje stanja koja izazivaju upalu u sluznici crevnog zida. Postoje različiti tipovi IBS-a koji utiču na različite delove GI trakta.

Kronova bolest može dovesti do upale bilo kog dela GI trakta, od usta do anusa.

Ulcerozni kolitis pogađa samo sluzokožu debelog creva i rektuma.

Adisonova bolest

Adisonova bolest utiče na nadbubrežne žlezde, koje proizvode hormone kortizol i aldosteron, kao i hormone androgena.

Premalo kortizola može uticati na način na koji telo koristi i skladišti ugljene hidrate i šećer (glukozu). Nedostatak aldosterona će dovesti do gubitka natrijuma i viška kalijuma u krvotoku.

Simptomi uključuju slabost, umor, gubitak težine i nizak nivo šećera u krvi.

Hašimotov tiroiditis

Antitela koja imuni sistem proizvodi napadaju štitnu žlezdu, polako uništavajući ćelije koje proizvode tiroidni hormon.

Nizak nivo tiroidnih hormona se razvija (hipotireoza), obično tokom meseci do godina.

Simptomi uključuju umor, zatvor, debljanje, depresiju, suvu kožu i osetljivost na hladnoću. Svakodnevno uzimanje oralnih sintetičkih pilula tiroidnih hormona vraća normalne telesne funkcije.

Grejvsova bolest

Ovo je takođe bolest koja napada štitnu žlezdu terajući štitnu da proizvodi previše svojih hormona. Hormoni štitne žlezde kontrolišu potrošnju energije tela, poznatu kao metabolizam.

Previše ovih hormona ubrzava aktivnosti vašeg tela, izazivajući simptome kao što su nervoza, ubrzan rad srca, netolerancija na toplotu i gubitak težine. Jedan potencijalni simptom ove bolesti su ispupčene oči, nazvane egzoftalmus.

Može se javiti kao deo onoga što se zove Grejvsova oftalmopatija, koja se javlja kod 30 odsto onih koji imaju Grejvsovu bolest.

Generalni simptomi autoimunih bolesti

Kao što možete videti iz prethodnog dela teksta, autoimune bolesti se zaista mogu ispoljavati na razne načine. Neki od uobičajenih simptoma su slični i to podrazumeva: konstantan umor, bol u mišićima, slabost, probleme sa koncentracijom, utrnost u rukama i stopalima, razne osipe na koži…

Možda ste se pronašli u nekom ili čak i svim simptomima ali trebate da znate da neće biti teško razlikovati do koje autoimune bolesti je došlo ukoliko zaista osećate tegobe.

Na primer, dijabetes izaziva ekstremnu žeđ, gubitak težine i umor, dok će inflamatorna bolest creva izazivati bolove u stomaku, nadimanje i dijareju. Sa autoimunim bolestima kao što su psorijaza ili artritis, simptomi mogu doći i nestati.

Lek za autoimune bolesti

Doktor će koristiti različite testove kako bi ustanovili koju autoimunu bolest imate. Ne kupujte razne internet preparate koji tvrde da će vam pomoći jer čak i lekovi ne mogu da izleče autoimune bolesti, već služe da kontrolišu preterano aktivni imuni sistem.

Lekovi koji se koriste za lečenje ovih stanja uključuju: nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što su ibuprofen i naprosin, kao i razni lekovi za suzbijanje imuniteta. Dostupni su i tretmani za ublažavanje simptoma kao što su bol, otok, umor i osip na koži.

Dobro izbalansirana ishrana i redovno vežbanje takođe mogu pomoći da se osećate bolje.

Pročitajte i tekst antioksidansi klikom na ikonicu.

Marko Vuleta