So: da li je loša za vas

So se naziva i natrijum hlorid (NaCl). Sastoji se od 40% natrijuma i 60% hlorida.

Najčešće joj se dodaje jod, ali neke vrste soli mogu sadržati i kalcijum, kalijum, gvožđe i cink u tragovima.

NaCl je neophodan za pravilne kontrakcije mišića, održavanje funkcije nerava, regulisanje zapremine krvi i krvnog pritiska.

Zdravstvene preporuke su da se unosi manje od 5g soli dnevno, ali 90% ljudi koristi mnogo više od toga.

Dugo se smatralo da prevelik unos soli podiže krvni pritisak, povećavajući tako rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, ali priča nije tako jednostavna.

Istina je da smanjenje unosa soli može smanjiti krvni pritisak, ali kod ljudi sa hipertenzijom (1).

Ali, za zdrave osobe istraživanja su pokazala da je ograničavanje unosa soli smanjilo sistolni krvni pritisak za samo 2,42 mmHg, a dijastolni krvni pritisak za samo 1,00 mmHg (2).

To je kao da prelazite sa 130/75 mmHg na 128/74 mmHg, što je gotovo beznačajno.

Sa druge strane mali unos soli može biti štetan.

So i negativni efekti na zdravlje uključuju:

• Povišeni LDL holesterol i trigliceridi: Ograničavanje soli povezano je sa povišenim LDL („lošim“) holesterolom i trigliceridima (3).
• Bolesti srca: Nekoliko studija izveštava da je manje od 3.000 mg natrijuma dnevno povezano sa povećanim rizikom od umiranja od srčanih bolesti (4,5,6).
• Srčana insuficijencija: Jedna analiza otkrila je da ograničavanje unosa soli povećava rizik od umiranja za ljude sa srčanom insuficijencijom. Efekat je bio zapanjujući, sa 160% većim rizikom od smrti kod osoba koje su smanjile unos soli (7).
• Insulinska rezistencija: Neke studije su izvestile da dijeta sa malo soli može povećati rezistenciju na insulin (8,9,10).
• Dijabetes tipa 2: Jedna studija otkrila je da je kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2, manje natrijuma povezano sa povećanim rizikom od smrti (11).

Preteran unos soli može voditi ka raznim zdravstvenim problemima, od napornijeg rada bubrega do raka pankreasa, koji je peti najčešći rak na svetu.

Ali većina soli u modernoj ishrani dolazi iz prerađene hrane ili hrane u restoranima, čak oko 75%.

To znači da samo 25% unosa obezbeđujemo hranom koja prirodno sadrži so i dodavanjem soli tokom spremanja namirnica.

Grickalice, konzervisana jela, mesne prerađevine i pekarski proizvodi su primeri hrane sa visokim sadržajem soli.

Takva rafinisana so se suši na visokim temperaturama gde joj se uništava hemijska struktura i odstranjuju minerali koje sadrži.

Kada se osećate naduto i imate osećaj da zadržavate gomilu vode u telu, upravo ona je krivac u većini slučajeva.

Znači, ako ste zdrava osoba trebate smanjiti unos rafinisanih proizvoda i brze obroke po restoranima umesto da izbacujete so iz ishrane.

Preporučujem da unosite himalajsku roze ili ko može nabaviti sivu (keltsku) so.

Naročito ju je bitno nadoknaditi nakon jakih fizičkih aktivnosti, i ako uzimate veće doze kofeina, pre-workouta ili nekog diuretika.

Ps: Za sve one koji vole jaču pumpu u teretani, probajte da malo više posolite obrok pre treninga! 🙂